Da li i vi možda imate GEN ZA LJUBAVNU PREVARU?

Razmislite, na primer, o maloj prerijskoj voluharici. To je vrsta glodara koja je - za razliku od 97 odsto ostalih životinjskih vrsta - istinski monogamna. Jednom kad se dve prerijske voluharice spoje, zajedno su do kraja života.

Ipak, to ne važi za sve voluharice. Njihov genetski blizak rođak, planinska voluharica, preferira menjanje partnera. Zbog velike razlike u navikama pri parenju, ove dve bliske vrste bile su odličan subjekt za dekodiranje genetskih korena seksualne monogamije i neverstva.

HORMONI I POVEZIVANJE

Niz studija pokazuje da prerijske voluharice imaju više receptora u mozgu za hormon vazopresin, koji igra ključnu ulogu u povezivanju parova i locirani su u delu mozga koji je blizu “centra za nagrađivanje”. Zato kad se prerijske voluharice pare njihovi organizmi luče vazopresin koji uzrokuje "nagrađivanje" ovih glodara talasom prijatnih emocija koje učvršćuju njihovu vezu.

Sada se postavlja pitanje: da li neki od nas imaju mozak hormonski naštelovan kao kod prerijske voluharice i zato su monogamni, a neki kao kod planinske voluharice i zato vole da "švrljaju"?

GEN ZA PREVARE

Prava priča o korenu neverstva i monogamnosti je daleko kompleksnija od toga da li samo imate “gen za prevaru”. Ljudsko seksualno ponašanje je proizvod bezbroj uticaja i interakcija, od početka veza sa našim partnerima do društvenih normi vezanih za seksualnost i, na kraju, genetske predispozicije.

- To objašnjava zašto se neki ljudi bude sa drugačijom motivacijom u tim područjima od ostalih – kaže Džastin Garsija, evolutivni biolog i istraživač Instituta Kinsi.

KOLIKI PROCENAT NEVERSTAVA “OTPADA” NA GENE

Uticaj ovih različitih motivacija je teško analizirati, ali studija australijskog istraživača Brendana Ciča iz 2014. nudi neke tragove. On je istražio seksualno ponašanje skoro 7.400 blizanaca i običnih braće i sestara u Finskoj i otkrio da je 9,8 odsto muškaraca i 6,4 odsto žena imalo više od jednog seksualnog partnera u prošloj godini. Ono što je, međutim, bilo fascinantno je što su parovi identičnih blizanaca - sa identičnim genomima - imali isti nivo neverstva, dok muški blizanci i obična braća i sestre - nisu!

To ukazuje na to da su varijacije u genima dovoljno moćne da utiču na seksualno ponašanje uprkos faktorima u okolini. Cič je, štaviše, izračunao da su naši geni odgovorni za oko 63 odsto neverstava kod muškaraca i 40 odsto kod žena.

DOPAMIN I RIZIČNO PONAŠANJE

Biolog Džastin Garsija sa Instituta Kinsi je sproveo studiju o uticaju receptora za dopamin na seksualna neverstva. Dugo se smatra da su ljudi sa slabim receptorima za dopamin podložniji riskantnim ponašanjima - drogama, alkoholu i kockanju - jer tako dobiju isti nalet dopamina koji prosečna osoba može da dobije jedući čokoladicu. Garsija je testirao 181 učesnika, od kojih su neki imali slabiju varijantu receptora za dopamin. Otkrio je da su ljudi sa tim receptorima 50 odsto podložniji seksualnom neverstvu. Kad je analizirao sve učesnike koji su bili neverni tokom studije, oni sa slabijim receptorima su bili daleko podložniji višestrukim prevarama.