Novi sjaj starih zanata
- Autor: JS,Barbara Keć Radin
- Mar 1, 2018
- 3 min read
Proizvodi starih umetničkih zanata uglavnom imaju estetska i dekorativna svojstva, a njihovi koreni su u starim tradicionalnim zanatima. Stari zanati, umetnički zanati i domaća radinost deo su civilizacijske baštine, pa ljude koji se tim poslom bave slobodno možemo nazivati čuvarima onog "boljeg dela" naše prošlosti.
U vremenu kada se u našem okruženju takvi zanati uglavnom gase, jedna dama uspela je da razbije tabue o tome da žene nisu kadre da se uspešno bave umetničkim zanatima.
Njeno ime je Jaroslava - Jana Rener.
Po profesiji - farmaceut, po opredeljenju - umetnik i kreativac.
Jana je za kratko vreme uspela da svoj hobi pretvori u "radinost" koja itekako ima zanatski i umetnički karakter, ali i značajan lični pečat.
U svojoj kreativnoj radionici "Jana Manual Design", ova dama bavi se pletenjem dekorativnih korpica, kutijica, izradom dekorativnih predmeta, restauracijom starih predmeta od drveta, pletenjem, ali i izlivanjem modnih detalja od stakla , iscrtavanjem na staklu , keramici i porcelanu.
- Ideja se javila sasvim slučajno, kod moje frizerke gde sam prvi put videla Božićne kugle od kanapa obojene i ukrašene šljokicama - kaže Jana.
- Studirala sam farmaciju u Bratislavi čime se i danas bavim , no uvek su me fascinirali ručni radovi bilo koje vrste. Odrasla sam u Staroj Pazovi u učiteljskoj porodici, gde se puno vezlo ,štrikalo i heklalo. Često sam boravila i u Bačkom Petrovcu kod bake i dede gde sam uvek obožavala da farbam ili pak šmirglam kočije i razne drvene predmete sa dedom i naravno da ih farbam i tako svake godine - nastavlja Jana svoju priču.
Iako veštih ruku još od detinjstva, Janu je život odveo nekim drugim putem, te je završivši studije počela da radi u struci kao farmaceut. Umetnost je čučala negde po strani a hobi je tokom godina "mirovao". Ipak, kako za sve u životu postoji onaj "prelomni" trenutak, tako se to desilo i njoj:
- Svoju prvu korpicu sam isplela igrom slučaja, jer sam otišla na tavan da nađem ćup koji je ostao od pokojne svekrve i ugledala brdo kanapa, jute i pobacenih delova kože. Sve sam donela sa tavana, popravila ćup i iz ničega ideja se javila.
PRVA KORPICA OTIŠLA ZA KANADU
Kada se zainteresovala za pletenje dekorativnih korpica, Jana nije ni sanjala da će prva među njima završiti daleko, preko okeana, čak u Kanadi.
- Tokom vremena polako sam se informisala o manuelnim radovima i učila šta i kako kako raditi da bi bila korpica bila čvrsta ,a da ne moram da je lakiram ili stavljam u štirak jer tako gubi gubi na kvalitetu, a gubi i onaj miris "starinskog" koji toliko očarava kako mene, tako i kupce mojih radova. U tom periodu je nastala i prva korpica koja je je bila poklonjena, ali na žalost nije ni prenoćila kod osobe kojoj je bila namenjena, a završila je u Kanadi. Tada sam dobila još veću motivaciju da radim - kaže naša sagovornica.
Tokom vremena, hobi je postao i dodatni posao, kaže Jana:
- Dok sam boravila u Slovačkoj Republici jako puno sam se zanimala za ručne radove i tu sam "pokupila" i dosta novih znanja po pitanju pletenja od pruća.
Ipak, kao što to obično biva, kreativci najčešće imaju poriv da nadograde svoja znanja i da već ionako spretne ruke učine još veštijim:
- Slovačka je poznata po Modranskoj keramici i staklu. Bila sam u prilici da posetim njihove radionice i vidim fantastične radove, drugačije od naših.
Pošto sam oduvek volela da crtam , ali do tada nisam imala dovoljno vremena - setila sam se Bratislave i počela da kupujem rasparene šolje i obične lakove za nokte i tako je nastao prvi rad šolja "Sunny morning". Kasnije sam počela da kupujem farbe za staklo i naprosto pustila mašti na volju - priča Jana.
Iako se bavi veoma "ozbiljnom" profesijom koja nema baš previše "umetničkog" u sebi, Jana farmaceut i Jana kreativac - ista su osoba.
Kako i sama priznaje ključ uspeha leži u tome da imate dovoljno mašte i da volite to što radite:
- Jednostavno za ovakve radove smatram da nije potrebna neka posebna škola ili znanje već volja, strpljenje i naravno maštovitost. Radovi su unikatni i nikada ne uradim dve identične korpice ili šolje.
Za ovakvu vrstu umetnosti, morate izdvojiti i dodatno vreme:
- Za jednu korpicu i pored toga što sam zaposlena potrebno mi je dva dana da dođem do konačnog produkta, a za šolje već ide izuzetno brzo, naročito kada već unapred znam šta želim.
PRAVI UMETNOST OD ONOG ŠTO DRUGI BACAJU
Jana u svojim radovima kombinuje i različite tehnike, ali materijale, i neretko se dešava da "umetnički reciklira" nešto što su drugi razmišljali da bace.
- Veoma često se dešava da svoje dekorativne predmete pravim i od tzv. restlova. Neretko, ono što drugi hoće da odbace - ja iskoristim i napravim nešto čija vrednost je neprocenjiva - kaže Jaroslava - Jana Rener.
Comments