Pojavio se daleke 2009. godine: Ovako je "Like" promenio naše živote

Većina korisnika Fejsbuka se danas verovatno i ne seća da se famozni "lajk" pojavio 2. februara 2009. godine.

Jedan od četiri tvorca "lajka", Džastin Rosenstejn, tvrdi da su njihove namere bile časne:

"Hteli smo pozitivnost da učinimo linijom manjeg otpora i mislim da smo u tome uspeli, ali u isto vreme nenamerno smo stvorili i gomilu negativnih nuspojava. Na neki način, mogli bismo reći da je dugme za lajk bilo preuspešno".

U današnje vreme velika većina korisnika odlazi na društvene mreže kako bi, između ostalog, proverili i jednu važnu stvar - da li je neko lajkovao njihovu objavu. Ljudi su gladni smo validacije, a upravo je to ono čime se društvene mreže hrane. Pre osam godina razmere ove pojave bile su nezamislive, ali danas donose novac.

"Ekonomija pažnje" je relativno nov termin, a opisuje ponudu i tražnju pažnje korisnika, a to je jedno od dobara kojime se trguje na internetu. Poslovni model je jednostavan: što više pažnje neka platforma privlači, to je njen oglasni prostor delotvorniji i na temelju toga izvlače više novca od oglašivača.

Međutim, pažnja nije žito ili nafta i tu dolazimo do problema. Pažnja je ljudsko stanje, a naše rezerve nisu neograničene i na njih utiču stvari kao što su količina sna, radno vreme ili broj dece, ali i odnosi sa prijateljima koji bi se mogli razljutiti ako neprestano visimo na našim mobilnim uređajima. U idealnoj situaciji, našu ograničenu pažnju "investirali" bismo u stvari koje nas čine srećnima. No, kao što su to primetili u Fejsbuku, osećaj sreće koje ovaj tip društvene interakcije izaziva je kratak, ali intenzivan i samim tim izaziva ovisnost te nas prisiljava da se češće vraćamo i skrolujemo dalje.

"Ne mislim da su tvorci društvenih mreža imali nameru da stvore platforme koje izazivaju ovisnost, ali budući da se takmiče za naše ograničeno vreme i pažnji, oduvek su usredsređeni na to da iskustvo na svojim platformama učine što privlačnijim", objašnjava Adam Alter, autor knjige "Irresistible: The Rise of Addictive Technology and the Business of Keeping Us Hooked".

To vidimo i na primjeru Jutjuba koji je posle Fejsbuka već iduće godine uveo format lajka i dislajka videa. Instagram je uveo srce, a isto je 2015. učinio i Tviter.Guglov dizajner i etičar Tristan Heris ovo je objasnio na primeru slot aparata. Povlačite polugu kako biste osvojili nagradu, a nešto slično činite svaki put kada osvežavate svoju stranicu kako biste videli da li je neko lajkovao nešto što ste objavili ili da vidite da li se pojavio neki novi sadržaj.