Japanski akita proglašen nacionalnim blagom

U poslednjih nekoliko godina tražnja akita u inostranstvu nadmašuje onu u njihovoj domovini.

Registrirovanih vlasnika tih pasa van Japana 2005. godine bilo je samo 33, a do prošle godine taj broj je narastao na četiri hiljade.

Izvorno lovačka pasmina, akita je nastala u severnoj japanskoj regiji istoga imena. Reč je o velikim psima, visokim 60 do 70 centimetara i teškim između 40 i 50 kilograma, s uspravnim ušima, dubokim očima i licem nalik medveđem. Japanska vlada proglasila je pasminu "nacionalnim blagom".

Uprkos tome, broj vlasnika akita u Japanu je u padu. Sedamdesetih godina godišnje se registrovalo oko 40 hiljada štenaca, a u poslednjoj deceniji broj je pao na oko 3.000 godišnje.

"Problem je stambena situacija u Japanu. Broj ljudi koji mogu da drže velike pse poput akita sve je manji. Mnogi ih žele, ali nemaju prostora", kaže Kosuke Kavakita, direktor tokijskog ogranka nacionalnog saveza za očuvanje te pasmine.

Zato su profitirali oni u inostranstvu.Psi ove rase iz dobrih legla prodaju se i po ceni od 200.000 jena (1.500 evra).

Akite vrlo dobro zapažaju sve. To im je najvažnija osobina. Razumeju kako se osećate samo time što su vam blizu. I odane su- objašnjavaju japanski odgajivači.

Njihova neverovatna odanost središte je decenijama stare, istinite priče o Hačiku, akiti koji je devet godina svakoga dana na ulici strpljivo čekao svog pokojnog vlasnika da se vrati s posla. Hačiko ima svoj spomenik ispred tokijske železničke stanice Šibuja, a njegova priča pretvorena je i u holivudski film s Ričardom Girom u ulozi vlasnika.

Posle tog filma akite su postale vrlo popularne u inostranstvu. odnosno van Japana.

Među slavnim vlasnicima akita je i ruski predsednik Vladimir Putin. Kavakita kaže da stranci uglavnom najviše vole akite s crvenkastom dlakom.

Odgajivači iz Japana su presrećni što interesovanje za ovu pasminu prilično raste u inostranstvu i nada se da će to potrajati.